Granice sliva reke Drine 

Ukupna površina sliva reke Drine (SRD) iznosi 19.570 km2 i obuhvata teritorije Bosne i Hercegovine (BiH) (37,1%), Crne Gore (31,6%), Srbije (30,5%) i Albanije (manje od 1%).

Svetska Banka (The World Bank) podržava efektivnije upravljanje vodnim resursima u SRD, uzimajući u obzir ublažavanje posledica poplava i suša, održivu upotrebu vode i upravljanje životnom sredinom.

 

 

 

HE Bajina Bašta 

SRD je deo većeg sliva reke Save, koji je pak deo sistema reke Dunav. On predstavlja bogat izvor bio-diverziteta, a reka ima velike proticaje i u opštem slučaju dobre karakteristike kvaliteta vode, što je čini posebno pogodnom za korišćenje hidroenergetskog potencijala, kao u slučaju hidroelektrane (HE) "Bajina Bašta". Uprkos tome, oko 60% ovog potencijala još uvek je neiskorišćeno. Pored toga, važan je i turizam; kanjon reke Tare u Crnoj Gori se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine, a SRD u celini obiluje izuzetnim prirodnim lepotama..

Pored hidroenergetike i turizma SRD je važan i zbog vodosnabdevanja za potrebe stanovništva, zbog rekreacije, ribarstva (komercijalnog i sportskog) i navodnjavanja. U slivu su tokom poslednjih godina zabeležene velike poplave, pogotovo 2010. godine i u maju 2014. godine, koje su dovele do gubitka života i velikih razaranja, prvenstveno zbog neadekvatnih priprema za nadolazak poplava i mera zaštite od poplava. Isto tako su se javljale i sezonske suše,koje su uticale na bio-diverzite, ribarstvo, izdašnost podzemne vode i poljoprivredu.

Reka Drina takođe duž neki od svojih poteza formira međunarodnu granicu između Srbije i BiH i periodično menja svoj tok usled meandriranja, što može da dovede do rasprava oko granice.

U opštem slučaju u slivu postoji nedovoljna saradnja između sektora upravljanja vodama i energetskog sektora, što je i bila najveća slabost kada je u pitanju implementacija aktivnosti zaštite od poplava i upravljanja poplavama. Dugoročno gledano, ovaj nedostatak saradnje predstavlja veliku prepreku scenarijima dugoročnog razvoja koji obuhvataju planove investiranja i kompromise između raznih korisnika vode.

 

Reka Tara u blizini Durmitora 

Projekat, uz finansiranje Svetske Banke, realizuje Konzorcijum koji čine COWI AS (Norveška), kao vodeći član, STUCKY LTD (Švajcarska) i Institut "Jaroslav Černi" (Srbija). U rad Konzorcijuma su takođe uključeni CeS COWI iz Beograda i Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Članovi Konzorcijuma su svesni činjenice da od 1992. godine nije izvršena detaljna analiza podataka i da je razmena podataka između zemalja u slivu nezadovoljavajuća, odnosno da za njih predstavlja veliki izazov. Ovo podrazumeva da se analize (na primer, analiza poplava i prognoze) često vrše odvojeno, što čini donošenje odluka vezanih za zaštitu od poplava i investicije u infrastrukturu izuzetno teškim.

 

 

Svetska Banka i drugi akteri pokušavaju da razreše ovu situaciju (pogotovu u svetlu poplava iz maja 2014. godine) i postoji određen broj inicijativa koje su započete, ili treba da započnu, i to:

  • Technical Assistance (TA) West Balkans Regional Initiative on Flood and Drought Management (WBFDI). West Balkans Drina River Basin Management Project koju finansira GEF i koja se planira za period od 2015. do 2018. godine.
  • TA Balkan / South Europe Energy Strategy 2014 (treba da bude potvrđena), koja će se, pored ostalog, baviti i hidroenergetskim potencijalom u slivu reke Drine.
  • Digital terrain mapping and flood risk mapping 2014-2015, koju finansira IPA i u okviru koje će se vršiti premer izabranih delova doline reke Drine.
  • River Basin Management Plan (RBMP) 2012-2014, koju finansiraju EU i IPA, za potrebe International Sava River Basin Commission (ISRBC).
  • Drina BiH Flood Project 2015-2018, koju finansira IDA, samo za BiH, za Goražde i Bijeljinu, sa obnavljanjem nasipa i uređenjem obala.
  • Serbia Irrigation and Drainage II Project 2016-2020, koju finansira IDA, samo za Srbiju, za oblast oko Zvornika desnoj strani reke Drine.
  • Bosnia Agriculture and Rural Development Project (flood component) 2010 – 2016, koju finansira IDA, čiji su predmet zaštitni nasipi i uređenje obala duž toka reke Drine.
  • Sava Flood Project 2013 – 2020, koju finansira EIB, samo za BiH, čiji su predmet nasipi, pumpe i uređenje obala duž reke Save i ušća Drine u okolini Bijeljine.
  • West Balkans Investment Fund (WBIF) Flood Forecasting Project sa ISRBC.
  • Emergency Floods Recovery Project – samo za BiH.
  •  Floods Emergency Recovery Project – samo za Srbiju. 

 

Ovi projekti pripremljeni su i pregledani u tesnoj saradnji sa stakeholder-ima iz tri države u slivu, kao i sa the International Sava River Basin Commission (ISRBC).

Na primer, jedna važna preporuka koja sledi iz WBFDI je da upravljanje rizikom ne treba da bude odvojeno od drugih pitanja upravljanja vodama u slivu. Stoga je neophodno kao pristup implementirati integrisano upravljanje slivom reke da bi podržao održivi razvoj. U suštini je ovo razlog za pripremu RBMP za reku Drinu i sa tim povezanih studija.

 Takav RBMP će:    

  • Omogućiti da se za sliv razviju strategije koje podržavaju nacionalne i regionalne ciljeve ekonomskog i regionalnog razvoja, na primer, u domenu energetike, životne sredine i turizma.
  • Na osnovu analiza razjasniti kompromise između različitih izbora investicionih ulaganja, na primer, između maksimizacije hidroenergetske proizvodnje i uticaja na životnu sredinu.
  • identifikuje rešenja povoljna za obe strane (win-win), na primer, takva prema kojima bi nove i postojeće akumulacije mogle da se koriste za proizvodnju energije, dok bi se u isto vreme u njima skladištila voda
  • kako bi se ublažile posledice suša i poplava, ili takva prema kojima bi obnavljanje inundacionih područja pri čemu se pruža podrška razvoju divljih životinja i ribarstvu, dok se u isto vreme voda iz poplavnih talasa skladišti u podvodnim izdanima

Stoga je ukupni cilj ovog projekta da se da podrška efektivnijem upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine, sa posebnim akcentom na ublažavanje posledica poplava i suša, kao i upravljanjem hidroenergetikom i životnom sredinom, korišćenjem “najbolje raspoložive tehnologije” i “najboljih iskustava u upravljanju” unutar okvira integrisanog upravljanja vodnim resursima (tj. korišćenjem EU Water Framework Directive (WFD) i drugih EU direktiva koje se odnose na vode).

Joint Venture partneri su svesni toga da će ovaj projekat doprineti poboljšanju postojećih planova i strategija, što će dovesti do identifikacije prioritetnih intervencija u domenu funkcionisanja i investiranja. Joint Venture partneri su takođe svesni toga da će Projekat obezbediti neophodnu podršku institucijama koje se bave upravljanjem vodama u BiH, Crnoj Gori i Srbiji u pripremi RBMP za reku Drinu i sa njom povezanog Investment Prioritization Framework. RBMP je zahtev EU WFD i potrebno ga je napraviti u narednih 6 godina i za međunarodne i za nacionalne vodotoke, pri čemu se on priprema u skladu sa Zakonom o vodama u odgovarajućim zemljama, opštom EU strategijom po pitanju voda, a posebno EU WFD and Floods Directive. Ovaj razvoj će obuhvatiti program potrebnih mera, koje će biti potrebno identifikovati da bi se izvršila implementacija.